Siniša Tucić, Slobodanu Tišmi

 

Figura u tekstu

Ova pesma je pesma-roman,
A mogla bi biti i roman-pesma.

Nisam napustio grad,
Iako su neki moji drugovi to odavno učinili,
Istrajni u nomadizmu,
Neumorni u komuni.

Ja sam figura u romanu, u pesmi,
U tekstu, u stanu,
Neki,
Nepoznati ljudi,
Nastanili su moj prostor.

Pomerao sam figuru u polisu,
U situaciji,
Na biciklu,
Na parkingu,
U slupanom automobilu.

Moja majka je otišla,
Kroz šumu, preko potoka,
Živela je sa čovekom,
Iza planine na farmi.

Stanovao sam...
Nameštaj u sobi.
Figura u stanu.
Nepoznati ljudi.
San!
More, magistrala...
Parking
I olupina mercedesa.

Kaseta je ostala prazna,
Knjižica ništa nije otkrila.

Ostao sam
Figura u polisu,
U situaciji
U slupanom automobilu,

Majčina ruka me nije dotakla,
Potok nismo prešli

Zauvek nespretan,
u tekstu, u situaciji.