Intervju: U fazi relaksacije i „literarisanja”

Ovih dana pojavio se izbor stihova novosadskog književnika Slobodana Tišme (1946) “Pjesme”, u izdanju Hrvatskog P.E.N. centra i Hrvatskog društva pisaca. Reč je o specijalnom izdanju povodom međunarodnog festivala “Književnost uživo”, koji je održan u Zagrebu, početkom novembra prošle godine. U izboru autora, pesme su prevedene i na engleski. Tišma je počeo da objavljuje poeziju krajem šezdesetih, a ubrzo je postao jedan od pionira i najpoznatijih jugoslovenskih konceptualnih umetnika. Bio je član umetničke grupe “Kod”.
Tokom sedamdesetih intenzivno se bavio rok muzikom:jedan je od snivača kultnih rok sastava “La Strada” i “Luna”.Objavio je nekoliko knjiga:”Marinizmi”(1995), “Vrt kao to”(1977)-pesme, “Blues Diary”-dnevnički zapisi i “Urvidek” (2005)-zbirka priča.

Kako je bilo u Zagrebu, ko su bili učesnici festivala “Književnost uživo”?
-Na žalost, nisam bio tamo, jer sam dobio grip dva dana pre polaska - kaže Tišma.- Jedan od glavnih organizatora je poznati hrvatski pesnik i moj prijatelj iz mladosti Zvonko Maković. Festival je trajao od 4. do 9. novembra, a svim učesnicima štampani su mini izbori poezije. Iz naše zemlje su pozvani i učestvovali su pesnici Dejan Ilić i Ana Ristović iz Beograda.Bili su još Tomaž Šalamun, Dubravka Ugrešić, Abdel Atif Ladi, Knut Kojenikes, Marko Vešović, DŽevad Karahasan i drugi.

Imate li kontakte sa umetnicima iz bivše zajedničke države, sa kojima ste nekada sarađivali?
-Nas su rastavili užasni događaji, teška vremena koja smo preživeli. Doduše i ja sam se tih godina bavio drugim poslovima, ali se veze polako obnavljaju.Veoma mi je drago što sam nedavno obnovio kontakte sa Makovićem. Pretprošle godine, kada sam sa “Lunom” nastupio na “Egzitu”, on je došao u Novi Sad, osvežili smo uspomene, a to je lepo i dragoceno.
Već 17. januara putujem u Zagreb sa velikom grupom umetnika :Centar za nove medije kuda.org tamo priređuje izložbu “Trajni čas umetnosti”. Unapred se radujem što ću sresti Gorana Trbuljaka, Bracu Dimitrijevića i druge, sa kojima sam tokom sedamdesetih radio na Tribini mladih.

A muzika? Možda ponovno okupljanje starih rokera, poput “Bjelog dugmeta” ili “Rolingstounsa”?
-Sigurno ne. Nastup sa “Lunom” na “Egzitu” bio je više ustupak prijateljima koji žive u NJujorku i koji su to žarko želeli. Za rokenrol treba energije, a ja je više nemam.
Inače nisam baš oduševljen kam-bek nastupima starih rok-zvezda.Sve je to prilično isforsirano i liči na cirkus. Nije slučajno što je Bil Vajman, najsuptilniji umetnik iz te ekipe, odbio da ponovo nastupa sa “Rolingstounsima”.Uopšte mi ne prija da vidim Mika DŽegera kako jurca po tim ogromnim, stadionskim stejdžovima.Pa ti ljudi su krenuli ka sedamdesetim godinama! Neki kamerniji ambijent, klupske svirke, kao i gostovanje na nečijem koncertu-to bih mogao da razumem.

Kako komentarišete činjenicu da je NIN-ov žiri kritike vašu novu knjigu “Urvidek”uvrstio u širi izbor od dvadesetak naslova za ovu prestižnu nagradu?
-U podnaslovu knjige piše da je to niskobudžetna proza-namerno je nisam precizno žanrovski odredio.Žiri je to pročitao kao roman. Nemam ništa protiv, a knjigu je verovatno poslao moj izdavač “Narodna knjiga”. Mene niko ništa nije pitao. Nagrade me uopšte ne interesuju.Znam da su književni žiriji izloženi velikim pritiscima izdavača, lobija,u igri su uvek veliki interesi. To su za mene nepoznati ljudi - ne mislim samo na NIN-ov žiri, već na sve ostale.
“Urvidek” je lepo primljen u književnoj javnosti, obavešten sam da je veoma čitan i to me raduje.

Mozaična struktura “Urvideka”, pa i ispovedni, autobiografski ton, po malo nagoveštavaju mogućnost nastavka. Razmišljate li o tome?
-Još uvek ne razmišljam o tome. Beležio sam reminiscencije iz detinjstva i mladosti, pa sam ih preoblikovao u ovu knjigu. Takvih zabeleški imam još prilično, ali nisam odlučio šta ću sa njima. “Narodna knjiga” mi traži novu knjigu-videću. Trenutno sam u fazi relaksacije. Odgovarao sam na mnoge intervjue, pa sam i tu pokušavao da “literarišem”.

Radmila Lotina