slobodan tisma

B92: Culi ste gospodina Lasla Vegela. Juce smo bili u Novom Sadu, pored ovog intervjua s Laslom Vegelom razgovarali smo i sa stidljivim covekom i pesnikom Slobodanom Tismom.

Tišma: Prilicno se jadno osecam, ne zbog 5. oktobra nego zbog svih deset godina koje su prosle. Sta sam ja govorio? Nisam nista. Cutao sam. Evo, sada sam se setio posle izbora, kada je vec ova situacija pocela da se zakuvava, na primer, vozim se bulevarom biciklom i onda jurim i vicem "Dole djubre diktatorsko, dole Milosevic, dole gadovi". Ja sibam biciklom, brisem i ne moze niko da me stigne. Svet gleda. Eto, to je sve sto sam ja smeo. Ili sam isao tu po Limanu kada je bila grobna tisina u podne, nema nigde nikoga a ja idem i vicem: "Dole djubre diktatorsko, dole fasisti", i onda brzo zbrisem u neki ulaz. Nista. Sta sam? Ja sam deset godina trpeo tu sramotu bez petlje da se nesto stvarno ucini, da se nesto konkretno preduzme. Dogodile su se uzasne stvari, mi to svi znamo. Ne samo ovo poslednje, hladnjace, definitivno je jasno sta je tu bilo.

Pre godinu dana otprilike Palavestra je u "Knjizevnim novinama" pisao o citavoj situaciji oko Memoranduma. On je tu pokusao da odbrani Srpsku akademiju nauka i on je, kao, brani, kaze da je Memorandum otet, neko je Memorandum oteo krisom i objavio to, itd. To nije bilo zavrseno. I on sada misli da je time odbranio Akademiju. Pa sta ako su oteli, zasto to nije obelodanjeno, zasto niko iz Akademije nije to rekao nego su cutali. Nista. Niko nije smeo da pisne.

Govori se stalno o legalnosti, o zakonima. On nema pravo na to i on mora da snosi posledice onoga sto je on cinio kada se stvari dovedu u red. Onda treba da se uspostavi vladavina prava i zakona, posle toga ali ranije ne. Mnogi misle da je razlog taj neki Kostunicin nacionalizam i ta potreba za izmirenjem. Ja nemam sta da se mirim s onima koji su cinili zlocine. Meni se licno Kostunica ne dopada, klerikalizam, nacionalno osecanje. Nemam ja nista protiv toga, ja to postujem apsolutno ali mislim da se javno ne treba ispoljavati i da je svaki takav gest na neki nacin uvreda i pored svih njegovih najboljih namera i to sto on kaze da on nikoga ne zeli da uvredi, to je neizbezno. Ali dobro, eto, Kostunica, sto da ne. Neka se on drzi samo i da ovo izadje na cistinu. U krajnjoj liniji kada bi mogli sve to da zaboravimo. Ja kazem da moraju odgovarati, moraju, ali posle kazne i tog izravnanja mora doci zaborav. Kazu - mi cemo oprostiti ali necemo zaboraviti. To se stalno govori, to obicno popovi govore. To je isto jedna glupost. To nista ne znaci. Kao, u redu, ja sam ti oprostio ali videcemo se jednom. Zaborav je lekovit i mi moramo da zaboravimo da bismo mogli da zivimo.

Bio sam dugo u umetnosti, preko 30 godina, ali napravio sam samo dve LP ploce. Objavio sam dve knjige poezije, izaci ce mi dnevnik... Ja sam se uvek uzasavao te hiperprodukcije. Taj moderni svet je sav u proizvodnji. Zamislite sta je knjiga. Pa to je uzas. Uvek se postavlja pitanje da li da citam nesto, ili da slusam muziku, ili da pisem nesto. Uvek zivis izmedju te dve stvari. Ili da budem samo u prirodi. Sto kaze moja zena: "Isli smo opet u prirodu da citamo knjige".