FRAGMENTI

O Luni
U to vreme smo se sakupljali u Muzičkoj Omladini u čijem podrumu je bila napravljena vežbaona. Fotomodeli su tu svirali, jedan opasan ska/new wave bend iza kojeg nažalost nije ništa ostalo. Muzička Omladina je organizovala mini turneju „ Novi Sad – Pančevo – Beograd“ na kojoj su trebali da sviraju Lačni Franz, Čista proza, Fotomodeli i La Strada, no nedelju dana pre početka, La Strada je ostala bez basiste, a Fotomodeli bez klavijaturiste, tako da sam ja uleteo na oba mesta, i sve je ispalo kako treba.
U La Stradi smo tada bili samo Tišma, Firči i ja, iz nje je izrasla Luna. Razlika u godinama između Tišme i nas je bila velika. On je imao 36, a ja samo 18. Stalno su se dešavali lomovi, ludila, postojala je velika tenzija, i tada bismo obično otišli do Peđe Vraneševića, možda najzaslužnije osobe za snimanje albuma, koji bi nas nekako izmirio. Jedne noći, nedelju dana pred snimanja, zaseli smo kod Peđe, Tišma je u jednom trenutku otišao da spava, i meni je Peđa rekao da pristanem na sve, jer će mi jednog dana biti žao ako to ne snimimo. Bilo je pet izjutra kad me je konačno ubedio, i bio je u pravu, Hvala mu.

O albumu „Nestvarne stvari“
U studio smo ušli odlično uvežbani sa ispisanim tracksheet-ovima, rasporedom šat se i kojim redosledom snima na koji kanal znali smo tačno šta hoćemo, tako da je Saša Habić, koji je ro producirao, u jedno trenutku rekao: „E, mene je sramota što dobijam pare za ovo“. On je bio navikao da mu drugačiji ljudi dolaze u studio, da ne znaju da se naštimuju, itd. Završili smo sa snimanjem „Nestvarnih stvraih“ negde u septembru, no album se nije b pojavio sve do proleća, i aj sma u međuvremenu, negde u januaru, otišao u vojsku. Helidon je imao nekih problema sa austrijskim štamparem koji im je do tada štampao ploče, i terbalo je preći na neke italijanks e šatmpare; moj odlazak u vojsku im je izgledao kao prsstanak rada benda, samim tim, mislili su „nema promocija“ i sl, tajko da su sračunali da i je neispaltivo da nastave štampanje. U trenutku pomene štamapra, na štanacvono jke tek 920 primeraka. Čuo sam da su kasnije ljudi tu ploču plaćali i po 150 dm. Nedavno sam zavrčio cd reizdanje, skidao sam pesme sa originalnih traka, očistio snimke od čumova, kvalitete zvuka ne mkože biti bolji. To bi trebalo da zabrši pričuo Lunu u pravom svetlu.

Zoran Bale Bulatović


-----------------------------------


Izgleda da ste ostali sudbinski vezani za “Lunu”, s obzirom na to da ste 1992, pred sam odlazak u SAD, pokušali da je obnovite, a 2000. ponovo ste štampali remiksovanu verziju “Nestvarnog sveta”?
- Za razliku od klasičnog rokerskog pristupa poslu gde je glavni fazon da muzičari na probu ili svirke dolaze pijani, pa su srećni što mogu da budalesaju, ja sam “najčistiji” u životu bio dok sam bio u “Luni”. Celim sam svojim bitisanjem osećao tu muziku, koja meni tehnički nije bila komplikovana za izvođenje. Nikada više nisam imao iskustvo takve posvećenosti.
Koliko vas je ograničavala Tišmina sklonost ka minimalističkom izrazu?
- Nimalo, čak me je takav, gotovo haiku pristup, ma koliko to zvučalo čudno - proširivao. Odavno sam spoznao činjenicu da se od samo četiri tona mogu napraviti savršene kompozicije, čim se nađe čvrsta uporišna tačka. “Lunin” minimalizam je bio pre svega u aranžmanima.

Zoran Bulatovic Bale


-----------------------------------------------------------------------------------


Preslusavajuci "Nestvarne stvari" po milioniti put mogu samo da konstatujem kako mi je i dalje nepojmljivo da je jedna ovako dobra ploca uopste moguca od strane nekog malog benda. Stvari kao: "Lambo", "Ogledalo lune" i "Balder na prozoru" jednostavno treba cuti da bi se poverovalo njihovoj velicanstvenosti...
Pa, kad nema dobrih novih izdanja daj nam stara u novom formatu! Da ne prosipam mudrost- siguran sam da znate za Lunu i da ste vec culi ovaj album. Ako ste, kao i ja, zaludjenik vinila verovatno vec imate Nestvarne stvari na ploci. U nedavnom intervjuu sa Baletom sam saznao da je ta ploca radjena samo u 920 primeraka, tako da mozete da se smatrate srecnikom ako je posedujete. Cinjenica da je cak jedan clan benda nedavno od mene dobio tu plocu (primerak vise) govori o kakvom se raritetu radi.
Vec sam rekao da Nestvarne stvari cak i na Helidonovom vinilu zvuci besprekorno, iskljucivo zahvaljujuci osmisljenosti celog albuma koju je bend imao pre ulaska u studio. Svaki ton, svaki prateci vokal, svaka tisina u pesmama je pazljivo razradjena i zabelezena na traci. A govorimo samo o jednom ultra- nekomercijalnom i 'neiskusnom' bendu.
Ono sto je Bale poceo u Pekinskoj Patki je vec u Luni doveo do savrsenstva: kompleksna muzika, vesto rukovodjenje dinamikom i 'ceprkanje' po gitari. Zajedno sa bubnajrem Firchijem on je i zapoceo svoju muzicku 'karijeru' u Novom Sadu. Pevac Artur (u stvari Slobodan Tisma) je pre, a narocito posle Lune imao La Stradu. Jos '60-ih je svirao na gitarijadama sa svojim bendom kontroverznog imena Tile i 7 Grbavaca. Jasmina Mitrusic je klavijaturama davala bendu prostor i istovremeno pokrivala posao bas gitariste, dok je pratecim i glavnim (Okean) vokalima znatno obogatila celokupnu zvucnu sliku.
Godina je bila 1983 i pank i novi talas su bili sve samo ne ono sto su bili na pocetku. Joy Division, Siouxie and the Banshees, Bauhaus, Clock DVA i slicni bendovi su ocigledno izvrsili jak uticaj na 'muzicku omladinu' sirom sveta, pa je takav slucaj bio i sa nama. Na svom jedinom albumu (a bend se raspao i pre nego je ploca stigla do prodavnica) Luna je radila slicnu stvar, ali ovog puta se nije radilo samo o pukom kopiranju omiljenih grupa.
Preslusavajuci Nestvarne stvari po milioniti put mogu samo da konstatujem kako mi je i dalje nepojmljivo da je jedna ovako dobra ploca uopste moguca od strane nekog malog benda. Stvari kao: Lambo, Ogledalo lune i Balder na prozoru jednostavno treba cuti da bi se poverovalo njihovoj velicanstvenosti, dok ni ostatak albuma ne zaostaje za njima.
CD izdanje zvuci superiornije u odnosu na vinil (sto nije tako cest slucaj), a da Bale nije otaljavao posao govore odlican novi omot, te ukljucivanje tekstova na isti. Jos samo da se objave rani demo i koncertni snimci koji su zavrsili na kaseti Hokej Klub Virginitas i da umremo srecni. Bravo!

Predrag Delibasic


-------------------------------------------------------------------------------------


ULICA ILUZIJA

Povodom tridesetogodisnjice emisije "Randevu sa muzikom" Radio Novi Sad je izdao ploce grupe La Strada i Rex Ilusiviija. Ovaj drugi album pod nazivom "Disillusioned" se pojavio u saradnji sa omladinskim magazinom "Stav". Obe ploce su stampane u skromnih 500 primeraka, ali predstavljaju vredan dokument i pokazuju da je ovo, po svemu sudeci, jedini nacin da kvalitetni a nekomercijalni materijali ugledaju svetlost dana.

Okean
Za sve ove godine novosadska scena je vecito glavinjala i nikako nije uspela da stane na svoje noge. I pored brojnih grupa koje se pojavljuju, rezultati su mrsavi. Visegodisnja nada ove scene, La Strada je nastala na rusevinama sjajnog sastava Luna. Slobodan Tisma i Jasmina Mitrusic su okupili nove ljude i poceli da razradjuju onu tamniju i mirniju stranu Lune. Vremenom je kroz grupu proslo mnogo muzicara, ali je glavni autor Tisma uspevao da ocuva osnovnu stilsku liniju neokrnjenu i odrzi grupu u zivotu uprkos totalnog ignorisanja diskografskih kuca. Na debi ploci su se pojavile njihove stare kompozicije snimljene jos jula 1985. godine.
"Ja iz dva razoga nisam bio za to da ova ploca izadje" - kaze Tisma - "Prvi je sto je taj materijal prestar. Tacno se secam da smo ga snimali onog jutra posle Live Aida. Cele noci smo gledali prenos koncerta i onda sam isao da snimam vokale. Mozes misliti kako je to izgledalo. Tu je bilo falsiranja, bio sam umoran a ionako nisam neki pevac. Drugo, ovo su u stvari demo snimci, to nije dovoljno dobro za ploèu. Ima tu gresaka, ja sam nisam dobro radio, nisam maksimalno iskoristio vreme koje sam imao u studiju. Medjutim, Vita Simurdic je insistirao na tome da se ovi snimci pojave na ploci, a posto je on nama puno pomogao, pristao sam da se to objavi iako sam rekao da cu se javno ograditi od ovih snimaka. Od tog vremena se puno toga promenilo. Od originalne postave smo ostali samo bubnjar Robert Radic i ja, radimo sa novim ljudima, vecinu ovih pesama vise ne sviramo na koncertima, tako da nije bilo mogucnosti da ovaj materijal ponovo snimimo."
Ipak, uprkos Tisminom nezadovoljstvu cinjenica je da je pojava ove ploce donela dozu ohrabrenja grupi. Demo-snimci sa novim pesmama su tu, a izlazak ploce je razlog za koncerte. Iako La Strada zauzima marginalan polozaj na domacoj sceni, njena pojava nije zanemarljiva. Oni koji redovno prate radijske demo liste dobro znaju vecinu pesama sa ove ploce. Tacno je da im se moze zameriti jednolicna atmosfera, Tismin nesiguran glas i tu i tamo nesrecno sklopljeni tekstovi, ali jasno je da su pravljene sa puno talenta i originalnosti. U pesmama "Okean", "Mama Luna", "Dosla su tako neka vremena" Tismin melanholicni glas se meko stapa sa sirokim, skoro akusticnim zvukom gitara. Izuzetno prisno i optimistièno deluje Jasminin drugi vokal u pesmi "Mama Luna" dajuci joj preko potrebnu energiju. Cela ploca odise prozracnom produkcijom (njom se bavio Rex Ilusivii) u kojoj nema pokusaja da se Tismina mestimicno turobna poetika sminka nekim kitnjastim efektima. Dok je svojevremeno grupa Luna u sebi nosila tako reci sizofrenicnu strukturu zbog razlilcitog pristupa muzici gitariste Baleta i bubnjara Fircija u odnosu na ono sto je radio (sto je davalo odlicnu kombinaciju), La Strada se povukla u jedan prikriveniji i misaoniji okvir za sta je najverovatnije zasluzno Tismino dugogodisnje bavljenje literaturom. Njegove pesme nose pritajenu energiju kojoj autor nikako ne dozvoljava da izroni na povrsinu. To posebno podcrtavaju Jasminine diskretne klavijature kojima je zadatak da boje osnovnu melodiju pesme. Nova postava La Strade radi bez klavijatura, ali je stil novih pesama ostao isti. Tisma se prihvatio elektro-akusticne gitare koja uz klasicnu elektricnu gitaru daje prijatnu dinamiku. Uprkos sporom razvoju karijere grupe njihove pesme ne stagniraju. Uostalom, dosla su tako neka vremena kad malo mudrosti u muzici uopste nije naodmet.

Bez Iluzija
Mitar Subotic - Suba ili Rex Ilusivii ili Kralj Iluzije, kako vam drago, ovom plocom objasnjava da je Disillusioned. Sudbina mu je slicna kao u prethodnom slucaju. Rex je vrlo specifican pojedinac u na¹im okvirima, ali je njegov rad jos uvek u off prostorima. Demo snimci sa pesmom "Plava Jutra" (peva Marina Peraziæ sto je ujedno najbolja stvar koju je imala prilike da snimi u svojoj karijeri) i verzija "Sex Machine" sa Milanom Mladenovicem bile su prave radijske poslastice. Vec par godina unazad se iscekuje pojava njegove ploce sa odabranim snimcima koje je pravio sa razlièitim autorima. Ali kao i kod La Strade, zainteresovanih nije bilo, i ploca se pojavljuje tek sada.
"Sve je to prekasno" - kaze Rex - "ove pesme su snimane davno i ja ih danas uopste ne bih na ovaj nacin uradio. Meni je vrlo bitna tehnologija i studijski rad, a ona je u medjuvremenu mnogo napredovala tako da bih danas sve ovo napravio drugacije. Namerno nisam hteo da stavim na plocu "Plava jutra" i "Sex Machine" jer su se one toliko izvrtele preko radija i zavrsile su svoj vek. Uglavnom ovakve stvari vise necu raditi."
Na ovoj ploci su pored Rexa radili Milan Mladenovic (vokali, tekstovi, gitara), Uros Secerovic (udaraljke), Massimo Savic, Zoran Radomirovic Svaba i Branka Parlic. Materijali na ploci su radjeni od marta 1985. do juna 1986. godine. Rex kroz svoju muziku prelama razlicite uticaje slobodno se poigravajuæi zanrovima. Prve dve stvari, "Nabor na postelji" i "Courage!" predstavljaju varijaciju iste teme i teksta, dok nas "Facedance" i "Alice" uvode u atmosferu druge strane. Mirni instrumentalni tokovi sugerisu Inoovu ambijentalnu tematiku. Na B strani se nalaze ambijenti na muziku Erika Satija pod nazivom "Thanx Mr. Rorschach". Malo poznat kod nas, Erik Sati je u Rexu dobio sjajnog sledbenika i rekao bih propagatora. Uostalom, da se posluzim tekstom koji je napisala madam Ornela Volta u ime pariske Fondacije Erika Satija: "Veliko nam je zadovoljstvo sto vidimo da u Jugoslaviji radi muzicar Mitar Subotic - Rex Ilusivii koji je komponovao zanimljive stvari, narocito jedno delo, jedan hommage Satiju, upravo na nacin koji je Sati najvise voleo - to je da svako pronadje svoj put i svoju licnost. Muzika Rexa Ilusivija predstavlja upravo ostvarenje te formule, tog postupka".
Kako stoje stvari, ova Rexova ploca predstavlja kraj jedne njegove faze. Nadam se da cemo zahvaljujuci nekim drugim izdavackim potezima uspeti da saznamo sta novo radi. Ipak, sudeci po ovoj ploci cini se da bi Rex bio odlican u takozvanoj primenjenoj muzici a tu ponajpre mislim na filmski medij.

Petar Janjatovic, "Rock", 1987. godine.


-------------------------------------------------------------------------------------


Luna - Exit live

Citav Novi Sad nedeljama pred pocetak EXITa brujao je o ovom dogadjaju, a kako i ne bi, jer covjek je mozda i ocekivao da jednog dana negdje vidi Iggya ili Massive, ali Lunu koju su prije 20 godina sile razvukle do te mjere da su gitarista Zoran Bulatovic -Bale i bubnjar Ivan Fece -Firci zavrsili cak u dalekom Njujorku. Zato su sad sile i bile toliko jake da ovaj bend ponovo spoji pa makar samo za ovaj koncert iako izgleda da ekipa ulazi u studio da bi pripremila CD. Klavijaturama Jasmine Mitrusic – Mine i stihovima Slobodana Tisme, Luna je ostala “ogledalo Lune”, a sa primjesama britanskog dark new wavea jedinstvena novotalasna pojava kod nas. Articizmom uklapajuci se u novosadsku scenu, predvodeci Obojeni program, Boje, Grad, uporno odbijajuci da se ukolopi u klise r’n’r-a stalno nametan sa raznih strana, Luna je ostala neprezaljeni biser jugoslovenskog novog talasa. Prerano napustivsi ovaj svijet da bi prvo napravila mjesta za ostale, a u isto vrijeme i predvidila kraj koji su mnogi drugi kasnije iskusili. Pored svega ovog, cudi potez organizatora da svirka bude u 7 uvece. A kakva je svirka bila? Kao u snu, nestvarno, a tek stvari– Nestvarne stvari! Luna i poslje dvadeset godina zvuci kao da nikad nije ni odlazila, kao da je tu stalno negdje bila, posmatrala nas sa visine i pazila, samo sad podsjetila– da li je muzika jos uvek zabava? Mina kao otelotvorenje same Lune donjela nam je Okean, inace svirajuci po klavijaturama, dok je Tisma u tom trenutku sjeo. To moze covjeka podsjetiti koliko je ustvari godina proslo. Ostale pjesme, melanholicni Tismin vokal koji prenosi stihove kao sa pozutjelih papira, a Bale u centru sa gitarom svirao je kao nikad, kao da mu je ovo zadnji put, dok u pozadini Firci izvodi svoje vragolije na bubnjevima. I, dok je sunce zalazilo nad gradom, u suton, tajne su deo nas.




LUNA NA EXIT-U

20 godina pomračenje
Gotovo niotkuda kultna novotalasna grupa Luna predvođena Slobodanom Tišmom nastupila je treće večeri Exita. Zastrašujuća snaga, provale dinamike i potpuno vladanje čak i najbizarnijim raspoloženjima i stihovima još su tu, nepomućeni i izvorni
U (ne)kulturi gde se termin kult, pogrešno i prečesto, olako koristi kao i tolike druge strane reči, Luna iz Novog Sada ostala je takoreći otelotvorenje kult-grupe. Neočekivano nabujao u doba dok je domaći novi talas bio na vrhuncu, taj sastav prosekao je tzv. alternativnu scenu kao puter, i spletom svojih kvaliteta izudarao razne recke tako visoko da mnoge ni do danas nisu dostignute. Pa su zato mogli mirno da sagore, čak i pre nego je mala slovenačka kuća Helidon 1984. u svega 1000 primeraka objavila njihov debi LP Nestvarne stvari, izvanredan album koji još stoji u samom vrhu jugoslovenske rok diskografije. Iako to nije neophodno za dokazivanje (o)kultnosti, zapravo sva izdanja vezana za Lunu su posthumna i malotiražna: prijateljska audio-kaseta drugde neobjavljenih snimaka Lune i La Strade Hokej klub Virginitas (1983, Ding Dong), memorijalni LP La Strade (1987, M-produkcija/Radio Novi Sad), i u SAD samizdat CD/ponovljeni Nestvarne stvari (2000). No ova Luna se svakome ko ih je sreo, a posebno drugim muzičarima, sudbinski urezala u pamćenje manijakalno jakim koncertima.
Tim je veće iznenađenje da opet gotovo niotkuda tih četvoro profunkcionišu, i to za veliki međunarodni festival u njihovom gradu. Izgleda kao da su baš lične suprotnosti, koje su ih svojevremeno elektrisale pa i rasturile, sada omogućile brzo uklapanje i obnavljanje. Tako su se sa satom besprekorno izvedenog, ubedljivog repertoara s jedinog albuma i oko njega, pojavili besprekorni bubnjar Ivan Fece Firči, eksplozivni gitarista Zoran Bulatović Bale, diskretna klavijaturistkinja (Jas)Mina Mitrušić i pevač Slobodan Tišma. U redovnim belim pantalonama, potonji je gotovo ispisnik Igija Popa (rođen 1946), koji je još ranih šezdesetih imao VIS koji je učestvovao na jednoj od legendarnih Gitarijada na beogradskom Sajmu, a posle duge rokerske pauze vodio je La Stradu s obe strane Lune (1979/80. i 1984/89), uporedo pišući te sporadično objavljujući poeziju i kratku prozu. Ako su pre dve decenije mladi postpankeri Bale i Firči smatrali S. Tišmu dedom, danas i oni imaju više godina nego on tada, mada su se i pojedinačno i grupno zaprepašćujuće malo izmenili.
Usred opreme i bine veće/bolje nego što su ikad imali na raspolaganju, R.I.P. Luna je izgledala drugačije samo po tome što je pokretljivi Bale zauzeo središnji položaj, dok je Tišma sa strane mirovao (a tokom Mininog pevanja prefinjenog Okeana čak i sedeo) za stalkom za note, valjda sumnjajući da će se setiti svih tekstova. I tu su izmene minimalne: poneki mrtvi rejver, i ... spori let bombi umesto ... ptica iz kataloga (prekrasni Lambo). Ali zastrašujuća snaga, provale dinamike i potpuno vladanje čak i najbizarnijim raspoloženjima/stihovima još su tu, nepomućeni i izvorni.
Bog & šeširdžija, ili bilo koje suprotnosti/poređenja tog tipa, sitnica su prema rasponu od Slobodana Tišme do Čede Čvorka, od novog talasa novosadske Lune ranih osamdesetih do turbo-densa šabačkog dueta Luna na pragu trećeg milenijuma. Provalija ispod toga – Naš pad u vrtlog estrade... – jedino je merilo propadanja ovdašnje popularne muzike u dvadesetak godina posle povlačenja novog talasa. Zato je bar za nas najstarije, među par hiljada raznolikih posetilaca, ovo bilo ne samo duboko osećajno iskustvo nego i dobrodošla provera da nam (nekom prva, nekom druga) mladost ipak nije sasvim zaludna, straćena. Još jedno iskupljenje.
Pitanje koje sam potom najčešće čuo bilo je prirodno: da li će ova Luna još koji put nastupiti? (Pošto sviračka osovina Firči/Bale, koja je 1992. pokušala obnovu bez Tišme, već dugo živi u SAD.) Čak i ako do toga nikad ne dođe, sve je OK; neka počiva u miru. Znatno ređe, međutim, pitalo se kako to da uz sve prekobrojne domaće bendove koji su samo reprodukovali svoje redovne nastupe, Luna bude uglavljena (doduše na glavnoj pozornici) u 19 časova, na sam početak, inače ne baš moćnog programa udarne subotnje večeri? Svejedno, suočena s niskim, blistavim suncem pred publikom koja je ohrabrujuće znala pesme, u areni zelenila Luna je delovala kao što istinski velike grupe i inače deluju. Ako imate numere kao Fakir, Vila, Amazon, i nenadmašnu magnum Ogledalo lune... Nobody Ever Really Dies.
Ljubav je na nebu...
Dragan Kremer


Spisak pesama odviranih na EXIT-u

01> Metropolis
02 > Amazon
03 > Nestvarne Stvaru
04 > Fakir
05 > Vila
06 > Povratak
07 > Muzika
08 > Hulica
09 > Okean
10 > Lambo
11 > Intima
12 > Ogledalo Lune
13 > Balder