slobodan tisma

KRALJ ŠUME

Pripovetka "Kralj šume ili pokušaj prljanja" / "Kralj šume", multimedijalna pseudo-opera
Pripovetka: Slobodan Tišma
režija: Andraš Urban
Producent: kuda.org
Koproducent: Gradjanski pakt za jugoistočnu Evropu
Premijerno izvedeno u okviru događaja "Trans_evropski forum: Umetnost i mediji u tranziciji", maj 2004.


KRALJ ŠUME ILI POKUŠAJ PRLJANJA

„Cijela kultura je na neki način reakcijska tvorba, pokušaj da se ograniči, kanalizira - kultivira - ta neuravnotežena traumatska jezgra, kroz koju čovek reže svoju pupčanu vrpcu sa prirodom, sa životinjskom homeostazom.“ Slavoj Žižek, Sublimni objekt ideologije

Koja je to suštinska dilema skrivena u priči iz koje nastaje opera „Kralj šume ili pokušaj prljanja“ Slobodana Tišme? Ili, koja je to dilema sa kojom se srećemo na Petrovaradinskoj tvrđavi, Gradilištu u na obali Dunava, u noći „dočeka Evrope“ i koliko jasno možemo prepoznati poruku koju razmenjuju ova dva događaja? Priča o stvaralačkoj samoći, o nepripadanju i posvećenosti, smeštena je, reklo bi se, u nedavnu prošlost, u gradsku svakodnevicu društva čije je naličije imperija na zalasku. Ređanjem opštih pojmova (mesto, vreme, kulturne prilike…) autor nas uvlači u unutrašnju dramu neshvaćenog umetnika, u ovom slučaju ne na početku, već na samom kraju karijere.

Njegov sukob sa društvom je obostrano egzistencijalne prirode: ono što je za umetnika osnovna potreba i jedina mogućnost da preživi, za okolinu je neizdrživi šum, delo van konteksta. Iza "sklada" malih i banalnih situacija, iza već viđenog i proživljenog, naslućuje se čitav niz protivrečnosti: naš junak je "istinski umetnik", prava retkost, stvaralac koji iskreno uživa u pevanju iz ljubavi. Bez ambicija i ideje o uspehu, sa karijerom epizodiste iza sebe, on nije u stanju da reaguje na pravila i granice umetničkog sistema… Usled toga, tek u situaciji pasivizacije tj. "stvaralačke penzije" on postaje aktivan i uzbudljiv za društvo. Njegovo prisustvo u neposrednoj okolini izaziva drastično pomeranje u uobičajenoj hijerarhiji produkovanja i konzumiranja: potreba za pevanjem je prejaka i nemoguće je ograničiti je i prilagoditi bilo kakvom ambijentu… Umetnik se više ne oseća dobrodošlim u gradu, napušta njegove ulice i odlazi na jedino moguće mesto, na granicu koja deli kulturni kontekst urbanih prilika od njegove protivrečnosti, u polumrak sumovite rečne obale, na mitsko mesto pod gradskim zidinama.

Ono što tada sledi je samo jedini mogući rasplet - dokaz da je nemogućnost ostvarenja umetnika/čoveka kao skladnog bića trajna. Poput proteze ili nekog sličnog ortopedskog pomagala, na mestu čovecanske veze sa prirodom nalazi se "plemeniti" kulturni sadržaj određen veoma jasnim kontekstom. U trenutku kada mehanizam koji verifikuje mesto kreacije u društvu iščezava, u trenutku kada granice postaju irelevantne, događaji nas uveravaju da je nemoguće ponovno uspostavljanje ravnoteže. Pitanje sistematizacije vrednosti i njihovog traumatskog potencijala u odsustvu standardizovanog okruženja ovde je postavljeno u telu metafore o umetniku i njegovom divljem polubratu, Kralju šume.

Šta bi, posle svega, mogao da da bude unutrašnji kontekst koji određuje smisao ovog događaja u istorijskom trenutku povišenih simboličkih vrednosti? Na početku ove priče je sam autor libreta za (operski) događaj, Slobodan Tišma, vodeći anti-autoritet novosadske umetničke scene poslednjih decenija, jedan od aktera konceptualističke avangarde 70-ih i frontmen najvažnijih rok-grupa NS-wave scene 80-ih. Poslednjih godina primećena je njegova povišena pesnička aktivnost, ali i praksa tihog govornika pred malobrojnim gostima na retkim javnim skupovima, najčešće u organizaciji bliskih prijatelja. Slobodan Tišma je, sasvim logično, i veliki ljubitelj opere i njen stidljivi zagovornik. Odatle se njegova priča o operskom pevaču može protumačiti i kao svojevrsna intimna mistifikacija sopstvenog iskustva, kao stejtment ćutljivog i povučenog umetnika (bez karijere)...

Na drugoj strani priče je "Umetnost", u našem slučaju Opera, večno mesto reprezentacije i stilizacije vlasti i njenih derivata. Opera se ovde ukazuje i kao autoritarni mehanizam umetničkog sistema, ali i kao moguća teritorija stvaralačkog asketizma, kao intimno iskustvo… Iako naizgled u drugom planu, priča o spektaklu i njegovoj drugoj, ljudskoj strani i ovde nas pozicionira u prostor određen nizom distinkcija - na kraju, ono što ostaje jeste odnos između umetnosti, njenih resursa i (podrazumevajućih) ograničenja. U tom smislu ono što možemo je da ovo delo shvatimo i kao sublimaciju svih mogućih distinkcija umetnosti i ideologije koje se na teritoriji koju naseljavamo (mentalno i fizički) mogu zamisliti.
Vladimir Tupanjac, istoričar umetnosti, ko-urednik projekta "Trajni čas umetnosti"


KRALJ ŠUME

Tekst: Slobodan Tišma, Novi Sad; Reditelj: Andraš Urban (András Urbán), Subotica ; Kompozitor: Erne Verebeš (Ernő Verebes), Senta; Kostimograf: Tinde Varga (Tünde Varga), Pečuj; Reditelj filma: Sabolč Tolnai (Szabolcs Tolnai), Palić; Glumci: Suzana Vuković, Subotica Peter Ferenc (Péter Ferenc), Subotica; Zoltan Molnar (Zoltán Molnár), Novi Sad; Zoltan Pletl (Zoltán Pletl), Budimpešta; Heni Varga, Orlean; Sanja Moravčić, Beograd
Multimedijalna pseudo-opera "Kralj šume" predstavlja deo projekta "Trajni čas umetnosti", koji je pokrenuo Centar za nove medije_kuda.org iz Novog Sada. "Trajni čas umetnosti" ima nameru da publiku u Novom Sadu upozna sa ovim plodnim i kreativnim vremenom, kao zajedničkim i neporecivim nasleđem, kroz razgovore sa protagonistima novosadske konceptuale i rad sa njima. Realizacija ovog projekta predstavlja zajedničko uverenje da se može promeniti utvrđeno znanje o tome šta umetnost, kultura i prave vrednosti zaista jesu.


Doček nove evrope - noć pridruživanja novih zemalja evropskoj uniji biće obeležena predstavljanjem multimedijalne opere čiji je autor poznati novosadski avangardni umentik Slobodan Tišma. delo naglašava večni konflikt između individualizma i slobode umetničkog izražavanja i autoritarne kolektivne misli. opera će biti urbani spektakl sa moćnim sistemom zvuka i rasvete, koreografijom, vatrometima, laserima...