BIOGRAFIJA

www.myspace.com/lunanovisad
www.myspace.com/lastradaserbia

Lunu i La Stradu, dve grupe čiji je Slobodan Tišma bio ključni član i tekstopisac, prakticno niko nije klonirao u muzičkom smislu, ali ih mnogi novosadski bendovi do današnjih dana ističu kao nedvosmislene uzore. Snaga ta dva benda proističe, pre svega, iz savršenog spoja artističko-pesničkih pretenzija i novotalasne komunikativnosti, koja je pre dve decenije donela toliko dobrog posustaloj pop kulturi. Način na koji su Luna i La Strada pokazali da artificijelnost ne mora biti suprotstavljena prijemčivosti, originalan je i u svetskim razmerama, bez obzira na to što u toj muzici nije tesko pronaći pandan "dark" struji britanskog newwavea. Svesni misticizam i stvaranje kulta naneli su dosta štete i Luni i La Stradi, pošto su mnogi pogrešni Ijudi pokušavali da se prošvercuju uz njihov elitni status.
Iz danasnje perspektive postoji samo muzika koja u svakom slučaju predstavlja srž istorije domaćeg rokenrola. La Stradu je Tišma osnovao 1979. godine, sa basistom Danielom Starim. Dva studijska snimka iz te, prve inkarnacije La Strade, zabeležena su na kasetnom izdanju Hokej klub virginitas (Ding Dong, 1980), na kom se nalaze i koncertni zapisi embrionalne Lune. La Stradu su, pored Tisme, činili još: Boris Oslovčin - bas (svirao u Pekinškoj patki), Dragan Nastasić i Siniša llić (svirao u grupi Grad) - gitare i Ivan Fece Firči koji se bavio ritam mašinom. Na pepelu ove La Strade (koja je kratko trajala) nastala je Luna, tako što su se Tišmi i Firčiju priključili gitarista Zoran Bulatović Bale (ex Pekinška patka) i klavijaturistkinja Jasmina Mitrušić (danas profesor muzike). Svoj jedini album Nestvarne stvari Luna je objavila za Helidon 1984. godine. Kuriozitet je da se grupa raspala pre izlaska ploče, (Bale je otišao u vojsku, a Firči u EKV), a ironija je da je za album Nestvarne stvari Luna dobila nagradu Sedam sekretara Skoja (koju su tih godina "zaslužili" još Pankrti, Leb i sol i Lačni Franz). Snaga i nestvarnost Nestvarnih stvari ogleda se i u tome što je uhvaćen zapravo jedini trenutak kad su dva potpuno različita ega i senzibiliteta (Bale i Tišma) uspela da se spoje i kreiraju zajedno. Čak i da nije bilo više sile, raspad Lune bio je neminovan. Tišma sa Jasminom ponovo osniva La Stradu u kojoj su još bili gitarista Žolt Horvat i bubnjai Robert Radić (obojica iz sastava Kontraritam), te basista Daniel Stari. Ova postava, sa producentom Mitrom Subotićem (Rex llusivii) 1986. godine snima jedini album - La Strada. Produkcija Radio Novog Sada objavljuje tu ploču naredne godine, u ekstremno malom tiražu od 500 primeraka, razgrabljenom već prvog dana prodaje. La Strada je u ponečem čak i nadmašila Lunu. lako snimljen samo za jedan dan (jutro posle Live Aida), album La Strade je po atmosferi kompaktniji i tužniji (premda manje mracan) od Nestvarnih stvari. Tišma se u to vreme protivio objavljivanju (pre svega nezadovoljan svojim pevanjem), ali su njegove slikovite reči (naročito u ključnim temama: Mlad i radostan, Pesak i sunce i Neautentični sneg), ekspresivna irrterpretacija i autentičnost nadživeli trenutak nastanka ove ploče. Album je promovisala izmenjena postava u kojoj su uz Tismu i Radica, svirali gitarista Zoran Lekić (ex Ove sezone vedri tonovi) i, tada tinejdžer, supertalentovani basista Bebec. Nakon godinu dana Bebec prelazi u Boye, La Strada se raspada, a Tišma potpuno prestaje da se bavi muzikom.

Muzička lična karta
Retro istorija
"XZabava", br. 21;
novembar 1998.
Saša M. Marković


-------------------------------------------------------------


Slobodan Tišma, pesnik i konceptualni umetnik (rođen 1946. u Novom Sadu) počeo je da se bavi muzikom ranih šezdesetih godina. Prvi sastav koji je osnovao zvao se Tile i 4 bogalja i sem nastupa na jednoj od gitarijada na beogradskom Sajmištu, nisu postigli nikakvu afirmaciju. Tišma se povukao iz muzike i posvetio pisanju, a poeziju je objavljivao u literarnim časopisima. Prve pesme objavljene su mu u novosadskim studentskim novinama „Index“ 1967. Sledeće godine je postao urednik kulturne rubrike u istim novinama, a radio je i na Tribini mladih, kultnom mestu koje je promovisalo nove umetničke tendencije. Na njega je u to vreme uticala poezija Artura Remboa, te mu je često tokom muzičke karijere pseudonim bio Artur.
Sa pojavom panka i novog talasa odlučio je da se aktivira pa je 1979. godine osnovao sastav La Strada. U grupi su bili i basissta Borislav Oslovčan, bubnjar Ivan Pece Firči i gitaristi Dragan Nastasić i Siniša Ilić. Studentski snimci La Strade „On“ i „Sat“ objavljeni su na kaseti „Hokej Klub Virginitas“ (Ding Dong, 1980.). Te 1980. La Strada je prerasla u Lunu koji su činili gitarista Zoran Bulatović Bale (ex Pekinška Patka), Ivan Pece Firči bubnjevi, Jasmina Mitrušić klavijature i Slobodan Tišma vokal. Spoj različitih senzibiliteta dao je vrlo osobenu muzičku sliku. Bale i Firči su doneli neisfiltriranu novotalasnu energiju a gotovo mističan preliv pesmama davali su Tišma i Jasmina Mitrušić. Zahvaljujući nastupu u Rijeci kada ih je čuo Marko Brecelj i odneo Borisu Beleu u Helidon, dobili su priliku da snime album „Nestvarne stvrai“ koji je producirao Saša Habić. Dok je Bale bio zaduzen za aranzmane i muziku, Tišma je radio tekstove i melodijsku liniju vokalnih delova pesama. Ploču su obelezile poetske vinjete kao „Lambo“, „Okean“ (glavni vokal Jasmina Mitrušić), „Amazon“ i „Ogledalo Lune“ sa dosledno ispoštovanom formom minimalizma. Grupa je za tu ploču, 1984. godine u Zagrebu dobila priznanje 7 sekretara SKOJ-a, a u anketama rok kritičara proglašena je jednim od najboljih debija u domaćoj muzici. Na zalost, pre izlaska ploče Luna je prestala sa radom. Bale je otišao u vojsku, a Firči je prešao u grupu Ekaterina Velika. Poslednjih godina obojica zive u New Jork-u.
Tišma je sa Jasminom Mitrušić 1984. godine obnovio sastav La Strada, a pridruzili su im se bubnjar Rober Radić (ex Konraritam), gitarista Zolt Horvat (ex Kontraritam) i basista Daniel Stari koji je svojevremeno svirao u prvoj La Stradi. Sa snimkom „Zelje“ pojavili su se na ploči „Demo Top Vol. 3“ (PGP RTB, 1985.) koju je osmislio Zoran Modli u okviru svoje emisje „Ventilator 202“. Njihov jedini album „La Strada“ producirao je Rex Ilusivii. Ploča je snimljena za jedan dan, a u tirazu od 500 primeraka objavila ga je 1987. godine M produkcija Radio Novog Sada. Na ploči su se našle Tišmine „Mlad i radostan“, „došla su tako neka vremena“, „Okean“, „Mama Luna“, i druge pesme koje su se naslanjale na zvuk Lune, ali u njima je dominirala melodijoznija, akustišna muzika u maniru 60’ih godina. N a koncertima povodom ploče u La Sradi su uz Tišmu i Radića svirali gitarista Zoran Lekić (ex Ove sezone vedri tonovi) i basista Ilija Vlaisavljević Bebec. Kada je 1989. god. Bebec prešao u Boye, Tišma je rasformirao grupu i povukao se iz muzičkog sveta. u medjuvremenu je u ograničenom tirazu izašla kaseta „La Srada / Luna 1980-1983 Hokej klub virginitas“ (Ding Dong „ na kojoj su se pesme La Stade „on“ i „Sat“, studijski snimci Lune iz 1982 i 1983. godine i koncertni zapis sa nastupa Lune u Novom Sadu 1983. godine. Na zajedničkom disku „Korak napred dva koraka nazad“ (Free B92 1999.) grupa Veliki prezir obradila je pesmu „Okean“ sastava La Strada.
Početkom 1992. godsine Bale i Robert Radić su sa Zorano Lekićem (ex Obijeni Program), koji je prešao na bas na kratko reaktivirali sastav Luna. Ali ideja je sa Baletovim preseljenjem u Ameriku, pala u vodu. Ipak, on je 2000. godine u NJu Jorku remasterizovao i na disku objavio materijal sa ploče „Nestvarne Stvari“. U Americi je pisao muziku za pozorišne prdtsave, svirao sa sastavima Furniture i I see you. Sa basistom Draškom nikodijevićem Drakulom (ex Igra Stakelnih Perli, White Rabbit Band) snimio je pod imenom White Rabbit Cuult cd „...and Gods made wars.“. (White Rabbit Cult publishing, 1999.) sa temama i semplovima vezanih za Nato bombardovanje Jugoslavije.
Tišma se vratio literaturi i objavio knjige poezije „Marinizmi“ (Ruza Lutanja, 1995.) i „Vrt Kao To“ (Ruza Lutanja, 1997.). U knjizevnim casopisima povremeno je objavljivao dnevničke zapise pod nazivom „Blues Diary“. Jasmina Mitrušić je komponovala muziku za pesmu „Vladaj, Boze“ na stihove Vladike Nikolaja Velimirovića i ona je objavljen ana disku „Pesme iznad istoka i zapada“ (Radio Svetigora / PGP RTS, 2001.)